Sociologija za učenike srednjih škola

Društvena pokretljivost označava prelazak pojedinca iz jedne klase u drugu. Ona može biti uzlazna i silazna u zavisnosti od toga da li je došlo do pomeranja u višu ili nižu klasu. Društvena pokretljivost (socijalna mobilnost) obuhvata sve izmene uloga i položaja pojedinaca i grupa u okviru neke strukture.

Društvena pokretljivost može biti:

1.Horizontalna pokretljivost  obuhvata pomeranje pojedinaca i grupa od jedne društvene uloge do druge u okviru postojećeg statusa, pri čemu se prvenstveno misli na promenu društveno najznačajnije uloge-na promenu zanimanja (profesije). Horizontalna pokretljivost označava promenu zanimanja ili radnog mesta u okviru iste klase. Na primer, prelazak sa posla bravara na posao metalostrugara ili neki drugi posao koji se od prvog bitnije ne razlikuje po visini plate, po uslovima rada, po uticaju na druge ljude ili prema ugledu koji ima kod drugih.

2.Vertikalna pokretljivost označava promenu klasnog položaja, označava pomeranje pojedinaca i grupa po hijerarhijskoj lestvici društvenih položaja, može da bude uzlazna i silazna.

UZROCI društvene pokretljivosti su:

-pojedinačne potrebe, motivi i želje

-promene strukture globalnog društva (revolucije, ratovi, tehnološki zaokreti, industrijalizacija, urbanizacija…) koji izbacuju iz ležišta veliki broj pojedinaca i grupa i prisiljavaju ih da se pomeraju na razne načine u različitim pravcima. Ove promene se označavaju kao strukturna pokretljivost.

KNALI ili mehanizmi društvene pokretljivosti su:

1.obrazovanje, znanje koje se stiče obrazovanjem postaje važan izvor društvene moći.

2.bavljenje politikom uvek omogućava brz uspon (ili pad) onima koji su odabrali taj put za svoju društvenu promociju.

3.sklapanjem braka u tradicionalnom društvu održavao se i sticao društveni položaj, taj kanal pokretljivosti ni danas nije sasvim prestao da deluje. On nema značaja kakav je nekada imao, ali i sada se dešava da neko udajom i ženidbom (ne školovanjem, politikom ili biznisom) dospe do višeg društvenog položaja.

„Jedino što je konstantno u životu jeste promena.“ Heraklit

U poslednjih nekoliko vekova, zbivaju se stalne promene u različitim sferama društvenog života,  od običaja i vrednosti do tehnologije.

Najuočljivije su tehnološke promene. Internet i mobilni telefoni drastično menjaju način komuniciranja. Proboj u genetsku strukturu ne omogućava samo potpuno nov pristup lečenju bolesti, nego i izmenu osobina koje su doskora, kao urođene, smatrane sudbinskim. Na Marsu roboti tragaju za mogućim oblicima života, a na Zemlji satelitska tehnologija omogućava da se pouzdano krećemo automobilom kroz lavirint grada koji prvi put posećujemo.  Promene se, naravno ne zaustavljaju na tehnologiji. Pogledajmo sferu politike. Živimo na prostoru na kojem su države tokom prošlog veka mnogo puta menjale granice, imena, politički poredak, nacionalnu strukturu.

Obratimo li pažnju na oblast kulture, lako ćemo primetiti kako se stalno menja jezik, nove reči neprestano prodiru u svakodnevni govor, a stare bivaju potisnute.  Razvoj tehnologije utiče na pojavu novih reči kao što su  surfovanje (pojam surfovanje se još 2007. godine našao u Rečniku Matice Srpske) onlajn, SMS, fajl…

Promene su  još uočljivija kod oblačenja, pa je promena mode nešto što očekujemo u svakoj sezoni.

Zašto nastaju društvene promene? Šta ih pokreće? Da li nam one uvek donose boljitak, napredak? Koje su moguće putanje društvenih promena?

Promena je veoma širok pojam koji se odnosi na različite društvene pojave- tehnologiju, običaje, vrednosti, granice i političke sisteme država, životni standard itd. Moderna društva su skoro osuđena na promenu. Ko u našem vremenu zaostane u promenama, taj, relativno gledano, ne stoji nego nazaduje.

Društvena promena predstavlja proces transformacije (preobražaja) društvenih odnosa.

Društvena promena je proces u kojem se, tokom kraćeg ili dužeg vremenskog perioda, uspostavljaju novi oblici odnosa između društvenih grupa kao i između pojedinaca.

Promene mogu imati pozitivnu i negativnu stranu. Industrijski razvoj je značajno doprineo porastu ukupnog životnog standarda i kvaliteta života mnogih ljudi na planeti, ali je istovremeno doveo do zagađenja čovekove okoline u meri koja je ugrozila opstanak mnogih životinjskih vrsta, ali i same ljudske vrste.

Često se društvene promene razlikuju i s obzirom na svest onih koji te promene izvode (aktera). U tom smislu govori se o:

SVESNIM I NAMERAVANIM PROMENAMA,  pri kojima akteri ostvaruju ciljeve koje su naumili (proizvodnja automobila radi unapređenja transporta),

NESVESNIM I NENAMERAVANIM PROMENAMA, kada se tokom nekog delanja jave posledice koje nisu bile očekivane (zagađenje prirodne okoline kao posledica upotrebe velikog broja automobila),

PROMENE SA POSLEDICAMA SUPROTNIM OD OČEKIVANIH (kada zbog rastućeg broja automobila počne da dolazi do saobraćajnih zagušenja, tako da se transport usporava umesto da se ubrza).

UZROCI PROMENA

Postoje mnoštvo različitih uzroka koji izazivaju društvene promene.

1.RAZLIČITI IZUMI, pronalasci i njihovo širenje (difuzija) predstavljaju jedan od važnih uzroka društvenih promena. Tokom ljudske istorije promene koje su otkrivene u jednom delu sveta (časovnik, novac, tkanina) značajno su uticali na promene i u drugim delovima sveta.

2.DRUŠTVENE TENZIJE i sukobi predstavljaju drugi veoma važan uzrok promena. Na značaju klasnih sukoba posebno je insistirao Marks, ali i drugi sukobi kao etnički, rasni itd. mogu izazvati značajne promene. Političke promene uglavnom nastaju kao posledica konflikta.

3.DEMOGRAFSKE PROMENE (demografija-nauko o razvitku stanovništva)  same po sebi čine jedan vid društvenih promena, ali po pravilu vode ekonomskim i političkim promenama. Porast populacije, na primer, otvara pitanje preraspodele postojećih resursa i zato se demografske promene često nalaze u korenu različitih socijalnih ili nacionalnih konflikta, koji vode promenama.

4. PRIRODNO OKRUŽENJE u velikoj meri može da utiče na društvene promene. Klimatski uslovi, na primer jake suše, poplave ili promene klime koje čovek izaziva, imaju jak uticaj na promene u društvu. Globalno zagrevanje danas je jedno od velikih pitanja kojim se sve države bave. Razmislite kako je cunami koji je pogodio Japan 2011. godine uticao na promene u toj zemlji, a kakve su se promene desile na globalnom nivou?